Одсећи хидри краке.

Поштовани пензионери Србије,

Ја сам, као и ви, пензионер а имам и поприлично година живота. Уместо да време проводим учећи унука и у игри са једногодишњом унуком, ја, као и већина вас, не могу да осетим то задовољство јер су ми деца напустила Србију! Сада, преко „Скајпа“ моја супруга и ја помажемо унуку да савлада француски језик уместо да га учимо да воли своју земљу и свој, српски језик!

Знам ја да нисам једини чији се корени овде гасе, има нас на хиљаде! Готово да нема породице у Србији из које неко није натеран да „добровољно“ бежи од овог зла које се дешава српском народу. Српском народу, који цео свет види као вредне и способне раднике и одличне стручњаке! А то зло се запатило од деведесетих наовамо и само мења облике и пружа пипке као стокрака хидра у намери да нестанемо као народ! И говори нам како смо нерадници, како смо незадовољни платом од 200 еура, као смо рај за капиталисте када радимо за најмању надницу у Европи, када нам се уместо озбиљне економије нуди некаква жичана мануфактура? Хеј , човече, на стотине радника провлачи каблове између ексера и прави електричне инсталације за „светски реномиране фирме“. Прави привредни бум! Зна ли глава те стокраке хидре да је то технологија од пре 2. Светског рата и мора ручно да се ради! Да моташ цели радни век изолир траку око каблова?

Пред нашим очима та стокрака хидра својим пипцима уништава све што вреди у Србији – економију, војску, морал, територију, вулгаризује веру и Православље! Дојучерашњи атеисти постали су напрасно верници у првом реду сваког верског догађаја резервисаног за ударну вест у информативним гласилима истих тих дојучерашњих атеиста.

Та хидра која је превазишла и саме камелеоне у мимикрији мења своје облике! Звала се комунистичка, па социјалистичка а онда социјалдемократија! А та социјалдемократија родила је на десетине мутаната способних да прождеру све што народ створи. Толико је прождрала да смо ми пензионери остали голи, што се каже „до коже“! Али, нећемо дуго да чекамо, гулиће нам и кожу, ако не кажемо, доста!

Хоћемо ли ми дозволити да се та хидра, премешта са трпезе на трпезу и несметано наставља да ужива у започетој гозби? Хоћемо ли ми, својим гласовима да учествујемо у њиховој гозби?

Ја нећу хидри да дам свој глас и рећу ћу вам зашто нећу!

Нећу зато јер не пристајем да будем израбљиван 21. веку. Европа је тај период прошла пре 100 година!

Нећу, јер не пристајем да ми неко узима пензију како му се ћефне, а да другоме даје, опет како му се ћефне!

Нећу јер је толико бахата и дрска да већ 26. година лаже овај народ како је светла будућност на хоризонту!

Нећу јер јер те и тужи и суди како јој се ћефне!

Нећу јер је отерала младост Србије а оставила само оне којима може да манипулише како јој се ћефне!

И могао бих тако да настављам да набрајам до судњега дана зашто нећу да им дам глас!

Ја ћу да дам свој глас ономе ко ми све то није радио све ове године.

Постоји ли таква политичка странка којој пензионери Србије могу да верују?

Дуго је није било!

Али појавила се. Без велике помпе! Једва се изборила да на поштен начин пређе цензус! Али изборила се!

И ево је ту.

Српски покрет Двери!

Све на што се председник Двери Бошко Обрадовић обевезао према пензионерима Србије, испунио је!

На великом протесту пензионера Србије био је одмах иза руководства УСПС. Све време протеста. Није дошао само да се слика.

Политички програм Српског покрета Двери није политички памфлет! Он је реалност за коју се боре млади људи. Зер није највећи апсурд да пензионере подржавају млади људи док исти ти пензионере седе у својим собичцима заробљени наметнутим мишљењем о томе како нам је одлично јер смо живи?

Ја верујем тој младости. Она је извор прогреса! Младим људима је Србија у срцу!

Зато ћу свој глас за председника Србије дати Бошку Обрадовићу!

Време је да стокракој хидри одсечемо краке. Учинимо то на председничким изборима.

Ми пензионери и наша деца заједно!