Савремене
демократије су политичке промене, до сада. најављивале „ врућим“ политичким
пролећима и јесенима, желећи ваљда, да на тај начин мобилишу масе за
остваривање својих политичких програма и планова.
Србија
данас, нема снаге да најави било шта, осим истрошених флоскула о властитој
величини, која се Света не тиче и треба јавно осудити незаинтересованост Света
због неприхватања нашег модела како од нормалне земље брзо доћи до благостања. Међутим,
оно што свет види јесте све већи број људи који напуштају брод звани Србија.
Више не помажу ни вешто пласирене неистине о прогресу живота у Србији, о
поштовању људских права, о законима у корист народа, о борбеној способности
Војске Србије.
Једоставно,
свакодневица која се огледа у хроничном пробијанју рокова за завршетак путне инфраструктуре кроз Србију и штети која се мери милионима евра,
дематују Дон Кихота српске политике премијера Вучића који једини верује,
а много реалнија је оцена да се прави да верује, у оно што му обећевају државни органи и то
саопштава свакога дана као истину.
Да истина
није то што слушамо, потврђују и штампани медији који су схватили да народ више
воли да види гузе старлета, да чита ко је убијен и са колико удараца секиром у
главу, да анализира сумњиве референдуме у иностранству и оде у кревет сретан
што је рат, који је колико јуче био известан, спречен разумном политиком наших
и њихових лидера, јер то боље продаје новине од суморне истине о суноврату
државе која се претвара у економску колонију запада, јер то заслужује „
нераднички народ“, како нас често називају са навиших говорница власти. Има
много истине у томе! Коначно, зашто би народ радио за шачицу богатих тајкуна у
спрези са политичарима и за бескрупулозне капиталисте. Како реаговати када вас
неко препоручује као најјефтинију радну снагу у свету. Није ли онда илузорно
очекивати вискок квалитет рада уз најмање најамнине. Тако нешто постоји само у
обећањима и не препоручује вас као поштоваоца народа којег представљате!
Када
једна власт одлучи да удари на најнемоћније, пензионере, онда је то доказ неспособности
да се води држава. Величина неспособности власти огледа се у чињеници да је и
међу пензионерима направљена дискриминација. Некима нећемо да дирамо пензије,
другима ћемо да узмемо део пензија и да помало дајемо- повећавамо пензије онима
са малим пензијама на рачун оних што су имали „велике“ пензије, а када и они
пређу лимит, и њима ћемо да одузимамо више него што су имали пре повећања!?
Који је
то политички смисао овакве идеје?
Смисо је
прост. Завадити пензионере Србије, раслојити их, јер јединствени ( 1.750.000)
представљају и те како снажан фактор, и на тај начин обезбедити простор за
несметане манипулације бирачким телом пензионера Србије. У томе је ова власт –
успела! Иста та власт се осмелила да устврди како она није дужна да финансира
предизборна обећања ранијих гарнитура власти ( истина је да су на власт увек
једни те исти - само мењају називе странака или странке) дата пензионерима и
учинила управо исти потез – обезбедила гласове 60 % пензионера којима само
привремено није дирала пензије, док не пређу лимит од 25.000 динара.
Међутим,
ту није крај политичком идиотизму који хара Србијом скоро 25 година. И
пензионери су се поделили! На оне који сарађују са влашћу и за ту сарадњу
добијају смешно мале привилегије, оне који су сретни да добијају било шта јер
имају друге изворе прихода и никада нису били радничка класа у пуном смислу те
речи, и војне пензионере који су навики да о њима други одлучују без да се боре
за своја права. Али, како су војни пензионери исти тај народ који се само зове војни,
и они су се поделили на оне који сарађују са влашћу, која им добрано октроише
пензије, и оне који се не мире са оваквим стањем ствари и покушавају да се боре
на све начине против дискриминације, из једноставног разлога јер су веома близу
дна, посебно подофицирски кадар и официри нижих чинова.
Док се у
другим земљама овакви удари на личну имовину пензионера обавезно претварају у
масовне демонстрације са немирима и озбиљним љуљањем влада тих земаља, у Србији
нема никаквих назнака за јавним испољавањем незадовољства због дискриминаторских
мера владе. Да не бих остао недоречен, навешћу да није реализована нити једна озбиљна
мера против организованог криминала, пљачкашки изведене приватизације, и сиве
економије која је доминантна у Србији. Судски спорови служе као повремено штиво
за наивну читалачку публику која верује да се нешто ради. До апсурда је
доведена злоупотреба принципа независности судства.
Србија више нема снаге ни за каква „врућа“ пролећа или јесени!
С времена
на време дозирано се пласирају неистине и полуистине кроз лако прихватљиве
афере за ионако полуписмено српско пучанство, које и није заинтерсовано за мере
владе све док му оне омогућују живот с оне стране закона.
Актуелна
власт, као и све власти до сада, то веома добро знају и не пада им на памет да
узору шуму сиве економије јер би им балвани веома брзо падали на главе а можда би
се дешавале и горе ствари. Једно је сигурно. Читав корумпирани систем би се
срушио као кула од карата!
Нажалост,
пензионери Србије немају озбиљну организацију која би се супротставила
дискриминаторским мерама Владе Србије.
За сада
једина организација пензионера, Удружење синдиката пензионера Србије, иако има
ентузијасте у својим редовима, због материјалне зависности од других и
евидентних организацијских проблема по дубини, није у стању да се озбиљније
организује на целој територији Србије а истовремено тешко се одриче синдрома
„синдиклаца“ као традиционалних сарадника власти који су на овим просторима
били продужена рука власти за пасивизирање радничке класе. Ово удружење тешко
да ће моћи да изађе из тог клишеа и не обећава бољитак све док не раскине са
„синдикалцима“ чија је функција одавно препозната.
Војни
пензионери су посебна прича иако су можда и највише погођени дискриминацијом.
Сви имају оправдање за сатанизацију војних пензионера. Свака шуша у власти и
изван ње, која је то постала преко ноћи на улици 5. октобра 2000. године, ће
спремно избацити флоскулу да је војска крива што се распала СФРЈ, што су се
десили ратови, што смо трошили паре годинама а ништа нисмо урадили, што смо
изгубили Косово и Метохију и друге глупости као што је и изјава једног
министра да му не пада на памет да исплаћује и повећава пензије онима који
имају 115.000 динара. Међутим, о својим примањима те шуше не говоре ништа. Као
да су они били послодавац тим људима а не држава и то на основу закона.
Коначно, они су поистоветили законе и своју вољу. Да не говоримо о бесмислености
повезивања чињенице да је распад СФРЈ довољан разлог да се фронтално удари на
војне пензије, које узгред нису ништа веће од осталих при истим елементима на
основу којих се одређује висина пензије.
Највеће
удружење војних пензионера Србије, које је продужена рука сваке актуелне
власти, одавно је престала да штити интересе војних пензионера. Тачније оно
јесте штитило интересе војних пензионера у мери у којој је то чинила и сама
држава. Како је државе престала да штити интересе војних пензионера који су
засновани на Уставу и законима, руководство УВПС је само наставило да спроводи
интересе актуелне власти.
Ту ништа
није спорно, али је спорна чињеница да се то Удружење финансира из чланарина
чланова удружења а новац троши углавном према својим интерсима. Међутим и то
није толико битна чињеница у односу на чињеницу да Удружење војних пензионера
Србије себи даје за право медијације о правима војних пензионера која су
регулисана Уставом Србије и законима Војске Србије и фонда ПИО републике
Србије. И што је још опасније постало је пропагандна машинерија за пацифизирање
борбе војних пензионера за њихова права чиме ствара веома неистиниту слику о
целој социјалној групацији која је поднела највећи терет распада СФРЈ коју су
иницирали и реализовали политичари уз подршку иностраног фактора који је имао
своје интересе од распада СФРЈ.
Удружење
војних пензионера Србије даје себи ничим детерминисано право да осуђује
Удружење синдиката пензионера Србије зашто је примило за колективног члана
Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије?
С којим
правом се УВПС меша у организацију других удружења?
Да ли то
извесни стаљинистички умови у УВПС мисле да је политичка и социјална
оријентација и организација војних
пензионера безусловно везана за УВПС!
Апсурд!
Најпростије речено, неразумевање суштине демократије и још много тога, али је
бесмислено упозоравати на погубност девијација које са собом носи свака
затворена друштвена група у којој њен врх има сијасет привилегија, а притом је
прилично политички необразована и неспособна да схвати далекосежност својих
дела.
Данас,
огромна већина војних пензионера сматра да УВПС више не заступа њихове
интересе, а да је то тачно не треба бити обдарен посебним смислом за аналитику.
Ако од 100 војних пензионера нађете иједног који ће рећи да је задовољан што му
је пензија смањена ( у распону од 20.000 до рецимо 1000 динара) онда је
оправдан став риководства УВПС да се не организују протести због смањења
пензија и веома проблематичног начина на који је решен дуг према војним
пензионерима Закључком Владе Србије. Али свако разуман зна да нормалан човек не
може бити задовољан оваквим дискриминаторским смањењем „високих“ пензија.
Последица
понашања руководства УВПС јесте исчлањивање из тог удружења и престанак
финансирања некога ко не заступа ваше интересе. Наизглед оправдан поступак
војних пензионера последица је веома опасне и добро осмишљене акције самог руководства УВПС која за циљ има
разбијање јединства војних пензионера које би обезбедило јединствен наступ свих
војних и других пензионера у борби за своја законска права. Нађен је формалан
повод за почетак акције – одбијање УВПС да организује протесте због неповећања
пензија војним пензионерима под истим условима као и свим пензионерима Србије.
Прво је
то урадио господин Милан Кркобабић са цивилним пензионерима Србије који су сада
мање-више маргинализована политичка снага али су још увек какав-такав гласчки
потенцијал ( оних 60%), а сада је на делу руководство УВПС које је понуду УСПС
да се иде у заједничку акцију прикупљања потписа за Народну иницијативу за
поништење спорног Закона о привременом начину уређивања исплате пензија,
једноставно претворило у властиту акцију потписивања петиције без икакве
гаранције да ће потписи бити део једиственог списка пензионера Србије.
Неспорно,
руководство УВПС је неформални део актуелне власти и има задатак да вештим
тактичким потезима разбија јединство војних пензионера. Овај проблем
превазилази оквире спашавања буџета Србије и постаје безбедносни проблем који
се тиче саме државе. Не треба заборавити чињеницу да међу војним пензионерима
има велики број релативно младих људи способних да активно учествују у одбрани
земље.Уосталом, ако затреба, није ли логичније спашавати младост Србије коју
ионако изједа „бела куга“. Оваквим односом државе и УВПС према војним
пензионерима непогрешиво се иде у стање њихове флуидне спремности за одбрану
државе!
Неразумном
одлуком руководства УВПС да самостално иде у потписивање Народне иницијативе
коју је покренуло УСПС заједно са УСПВЛС као колективним чланом, само је
потврдило да не одустаје од сарадње са актуелном влашћу и да подржава процес
пацифизирања пензионера Србије у борби за њихова права, а тиме и за поштовање
принципа уставности и законитости и владавину права.
Зато, сви
слободоумни људи треба да се прикључе заједничкој акцији УСПС и УСПВЛС и
потпишу Народну иницијативу о укидању спорног закона којим су нам пензије смањене
на неодређео време и тим чином дискриминисани у односу на остале грађане
Србије.Чланови УВПС треба да покрену ово питање преко органа свог удружења и
захтевају да акција буде јединствена. Ако руководство УВПС то одбије, чланови
треба да дају своје потписе УСПВЛС.
За овако
велику акцију биће потребне и одређене финансије као добровољан прилог за
штампање материјала и неопходне пратеће расходе за материјална средства током
реализације Народне иницијативе. Покажимо величину наше политичке свести!
Пензионери
и грађани Србије,
Императив
времена јесте интерсно удруживање свих пензионера Србије.
Ово је
време борбе за наша социјална права на основу закона. Што се пре супротставимо
беззакоњу имаћемо боље сутра и правно уређену државу!
Нема коментара:
Постави коментар