Избори – игре без граница

Некада је важило мишљење да седе косе на главама старих људи значе мудрост! Али да старост са собом више доноси болести него мудрости јасно је само мудрим људима без обзира на старост.

Ето, например, пре неки дан, тачније 4. марта, окупиле су се седе главе првака војних пензионера, већина из Удружења војних пензионера Србије, да их партијски министар из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господин Александар Вулин информише о томе да имају „привилегију“ да наплате дугове од државе, која им је осам година крала део пензије, до краја ове године!?

Јесте да је прилично нелогично да вас неко други о томе информише, као да ви нисте видели да вам држава осам година незаконито краде део пензије, као да нисте написали десетине страница молби, жалби, тужби разним судовима, наплаћали се силних пара за тужбе, поднеске, прсуде, вештачење, као да нисте годину дана протестовали улицама Ниша и Београда!

Да би комедија, у режији УВПС била потпуна, у информисање седих глава укључила се и директорица Фонда ПИО Србије госпођа Драгана Калиновић са својим сарадницима, који су, као и свих ових година, ћутали, што је овог пута било веома похвално! Директорица Фонда је била политички неопрезна и говорила је.

Уствари, добро је што су дошли, позвани или самоиницијативно, да говоре...што дуже то горе по актуелну власт. Имао сам ја дивног професора српскохрватског језика у 9. Београдској гимназији, и он је имао обичај да каже у шали, када би видео да ученик импровизује градиво: „Дете, дете, нисам ја толико глуп колико ти мени изгледаш“!

Не знам зашто, али у последњих неколико година, кад укључим чаробну ТВ вајдскрин кутију да погледам и чујем шта нам се лепо дешава, пада ми често на памет реченица професора Милана Влајина.

Остаје нејасно, за сада, који циљ су надлежни државни великодостојници желели да постигну информисањем војних пензионера о њиховим проблемима? Чудно јесте, али сетимо се опаске са мојим професором! Информишу седе главе да имају право да наплате дуг који је Фонд ПИО признао? Чим су признали да су крали, јасно је да је боље да врате трећину дуга, играјући на карту да су седе главе прилично дементне, него да врате целокупан дуг са законским затезним каматама на основу судских пресуда и ризиком да неком државном ауторитету, рецимо Заштитнику грађана, падне на памет да у овој политичкој  ујдурми урушавања одбрамбене моћи и финансијског система  Србије пронађе елементе основане сумње да се ради о организованом криминалу! Али опет, седе су то главе! Никада се не зна зашто ћуте! Да ли нешто спремају или су све заборавиле? Добро је подсетити их да имају целих годину дана да се „нагоде“ са Фондом ПИО! Опет да се жедни преводе преко воде! Узми понуђено, или пољуби и остави држави која зна како се паре троше! Истина, много мање зна како да створи паре и врати Фонду ПИО покрадено, али о томе се не информишу седе главе!

И што је најважније, да Фонд ПИО избегне доношење законитих решења о пензијама војних пензионера који немају та решења, јер би тиме биле спречене све досадашње и будуће манипулације пензијама.

Да се подсетимо, Фонд ПИО јесте издао уверења војним пензионерима да им је пензија систематски поткрадана од 1. јануара 2008. године до новембра прошле године. Питање зашто смо покрадени, чека одговор. Уставни суд Србије пресудио је и одлучио да право на редовно увећање пензије од 11,06 % војним пензионерима припада у истом износу и под истим условима као и свим пензионерима Републике Србије и тиме ставио магове српских покрета обмане пред свршен чин! Али ни магови то нису без основа. Они су насиљем над правом смањили дуг за 4,21% и закључили да је њихово мишљење о одређеној правној материји алфа и омега правде у Србији!

Али, није све тако просто, има ту још много магова-умешача, али зато немамо мигова-пресретача. Ето рецимо, Фонд ПИО је „великодушно“ признао тако умањен дуг, и о томе издао одговарајући  документ! Али основни судови и даље не прихватају признање туженога о постајању целокупног дуга него тужиоцима одбацују две године дуга због „застарелости“ и доносе „делимичне пресуде“!

Во имја Оца, Сина и Свјатога духа, ко је овде „луд“ а ко треба да буде „збуњен“? Јасно је да фале нормални, оштећени – они нису пожељни и зато 15. марта лета Господњег поново  излазе на улицу да протестују против оних што се праве „луди и збуњени“.

Тако смо дошли до првог разлога зашто је ресорни министар, господин Вулин осетио важност момента када треба да информише седе главе о својој бризи за њихову старост, што је похвално, и забележено на видео снимку! Истина, забележено је и то да је рекао да он мора да брине и о интересима државе, што је такође тачно, али није рекао да то значи да седе главе треба да забораве две трећине дуга државе војним пензионерима јер је маца ( партијска олигархија) појела паре! Речју, хајде ви који се колебате између правне државе и диктатуре, заборавите на правду и прихватите што вам нудимо, и да будемо сви задовољни!? И да сви заједно прославимо изборну победу!

Други разлог су предстојећи парламентарни избори. Зна министар да се сваком пензионеру у Србији подигну преостале седе косе на глави при помену династије Кркобабић и њихове пропале задужбине – ПУПС-е! Али, изборно тело пензионера није малобројно и свакој странци која би да се поново накачи на леђа народа је итекако стало да пензионери убоду оловку у њихову листу!

А народ се прозлио! Намазао леђа уљем за пеливане, не можеш да га заскочиш никако! Не помажу трикови са новом левицом, старом десницом, покретом за заокрет, заокретом кроз покрет, погледом на исток, намигивањем ка западу, позивањем на избеглице, пребеге, имигранте и емигранте, патрите и репатрите, све народ видео, одавно покусао и заузео опасан гард!

А пензионерима кожа сува, згодна за јахање! А и холестерол ради своје! Вреди пробати, што да не! Мало су незгодни они што пију статине и схватају шта се дешава!

Трећи разлог посете ресорног министра је једносмерна традиција. Држава и војска па то је у Срба као прст и нокат! Нераздвојива симбиоза. Једино што држава има маказе у рукама, и кад год се нокат загојати, она мало сецне, тек да покаже ко је ко. Истина има и случајева када је прст неопрезан па се нокат подвије и удари у прст! Зато прст води рачуна да се то не деси!

Међутим, нешто у тој симбиози није у реду!

Пара у џеповима војске све мање а истраживања у поверење народа у војску, никад боља. Ту нешто није логично. Ако народ има поверење у војску, а држава не да паре војсци да обезбеди борбена средства помоћу којих ће да оправда тај висок рејтинг који има у народу, онда ту нешто није у реду. Или да упростимо – народ има поверење у војску али нема паре а држава има паре али неће или не сме да да паре за војску коју народ воли?!

Чини се да се ради о провидној политикантској манипулацији!

Седе главе тешко могу да схвате како се то држава отуђила од своје војске. Још теже или никако не могу да схвате да они нису више она војска него социјални баласт који оптерећује танане финансије државе и опстаје само зато што постоје закони. А и ти закони се дерогирају другим законима са привременим али неограниченим дејством.

Тако је створена једносмерна љубав – држава „има поверење“ у војне пензионере и рачуна на њихове гласове али када треба да одреши кесу намењену пензионерима а не партијским намештеницима, и испуни своје на Уставу Србије и законима створене обавезе, нема љубави!

Све је извесније да то тако неће моћи.

Све је извесније да ће се војни пензионери одлучити да између виртуелног привида о ућешћу у доношењу одлука власти о суштинским питањима  која одређују квалитет живота и изласка на улицу у борби за голу егзистенцију, изабрати другу солуцију!

Војни пензионери излазе на улицу 15. марта да се боре за своје пензије, а сви пензионери Србије заједно, окупљени око Удружења синдиката пензионера Србије 6. априла да се боре за своја основна људска права, уставност и законитост у Србији.

Коме ће пензионери Србије дати поверење на предстојећим играма без граница, по већ виђеном сценарију од 2000. године?