Писмо генералима и адмиралима Србије

Клубу генерала и адмирала Србије

Браће Југовића 19 Београд

Јавни позив на протест војних пензионера Србије

Поштована господо,

Протекла година обележена је протестима војних пензионера због флагрантног кршења једног од основних људских права – права на мирно уживање личне својине. Неки људи имају различите облике својине а војни пензионери углавном један- пензију стечену на основу релевантних закона . Неки су стекли стан а неки нису ни то и проводе свој живот на начин који није примерен грађанима Европе у 21. веку.

Свима је данас јасно да су војни пензионери систематски поткрадани за део пензије. Нећу сада да вам пишем о разлозима за такво стање јер сам сигуран да о њима знате више од мене. Зато, за сада, разлоге заборавимо, јер их је време прекрило! Бавимо се временом садашњости и будућности.

Знам да већина генерала и адмирала мисли исто што и сви пензионери Србије, да је неправда нанета нама експлицитан пример дискриминације једне социјалне групе. Сигуран сам да знате узроке таквог стања, које своје исходиште има у планској деструкцији одбрамбених капацитета Републике Србије, у првом реду Војске Србије.

Знате све, поштована господо!

Али та чињеница, да све знате, не може бити оправдање да ништа не предузимате у заштити принципа уставности и законитости у нашој држави. Дакле, да парафразирам Марксову 11. тезу о Лудвигу Андресу Фојербаху – хоће ли тумачење узрока дискриминације војних пензионера Србије било шта да промени?

Знам да знате! Неће! Неће, јер описивање појаве је анализа која у својој бити не садржи акцију!

Одавно смо закључили да нама треба акција. Али каква акција?

Да се дописујемо, доказујемо, објашњавамо, кукамо и молимо оне који су нам оспорили основно право? Могуће је у држави где је владавина права Condicio sine qua non! Другачије, никако.

Да предузимамо радикалније мере ради остварења наших ограничених захтева?

Бесмислица! Зар да ми, господо генерали и адмирали, људи који су се заклели да ће штитити и бранити све вредности ове државе помислимо на тако нешто? Такав војни пензионер не постоји у Србији!

Да ли то ваш колега, генерал, не разуме о чему говори када се опредељује за „легитиман и легалан“ начин борбе за права војних пензионера Србије и под тим не подразумева ништа друго него јалова дописивања и пристајање на постојеће стање?

Која нам ефикасна мера онда преостаје а да је легална и легитимна?

Само јасно детерминисани, добро организовани, смислени мирни јавни протести!

Знам да и ово није никакво просветљење ваше спознаје. У то сам се уверио разговарајући са многим генералима и адмиралима који су присуствовали протестима и са онима који нису. И ни један није против протеста али их има који сматрају да протести неће постићи циљ и да они не желе да се компромитују уколико није извесно да ћемо остварити циљ!

Ово је став који ја могу да прихватим али и да аргументовано нападам простим питањем: Јесмо ли се ми господо определили да се боримо или да уживамо оно што нам дају?

Ово питање отвара сијасет других и кључ је за објашњавање прошлости а вероватно и будућности Србије.

Господо генерали и адмирали, нема права без борбе. За свако људско право се бори. Наравно, примереним средствима!

Ваш долазак на протесте имаће велики одјек међу војним пензионерима. Подсећам вас да сте то постали захваљујући војницима, млађим официрима, подофицирома, официрима и вишим официрима! То никако не смете да заборавите! Не треба да заборавите да сте постали генерали и адмирали захваљујучи тешком и вредном раду, али да без војника, подофицира и официра који су вам у томе помогли својим умним и физичким ресурсима, тешко да бисте то што јесте постали!

Знам да и ово што сам написао, знате!

Зашто онда нећете да се видите на протесту са својим подофицирима и официрима са којима сте некада делили „деветку“? Не треба нико да каже ни реч, ако не жели. Добро би било да кажете речи истине да је ово што нам чине противуставно. Зар то није рекао Уставни суд?

Не разумем зашто нећете са нама, а хоћете да седите по киши на свечаној трибини поред председника Русије Владимира Путина? Дакле, питање се односи на први део, зашто нећете са својим народом, са својим колегама!?

Да ли је могуће да ћете мирно да гледате како се други боре за оно што и вама припада? Зар нису генерали и адмирали највише погођени?

Зашто господо?

Зашто не поделите са нама  ваша сазнања о томе да није добро протестовати заједно са својим колегама нижег чина. Добро, могу да прихватим тај став, мада је погрешан.

Зашто се онда не огласите као генерали и адмирали, као колективитет?

Искрено, анализирали сте велики рат, НОР, распад СФРЈ, агресију на СРЈ, отимање Косова!

Хајде сада кажите своје мишљење о отимању наших пензија. Јавно! На заједничком протесту у уторак 15. марта. На тргу Николе Пашића, у 11 часова. Не треба да говорите. И ћутање је громогласна порука! Прилика да на јавној трибини много тога кажете - својим присуством!

Да, у томе је суштина- ћутање је итекако јасна порука!

Имам много познаника међу вама. Неких више нема. Сви ћемо отићи. Ако дођете, потврдићете да смо били и другови. У сваком смислу! Сетите се својих речи-на којој страни нам је срце!

С поштовањем,

Арсеније Станковић, пуковник у пензији



Напомена: текст није лекторисан и извињавам се због евентуалних стилских и правописних грешака.