Удружени до циља

Како се приближава септембар проблем који мучи војне пензионере Србије додатно подиже ионако високу температуру ваздуха над Србијом. Почели смо нешто да радимо, не зато што смо беспослени или како многи мисле “безобразно бахати“ у захтеву да не будемо грађани другог реда, већ зато што желимо да се исправи неправда учињена над војним пензионерима, нечијом вољом изазвана.

Једина наша кривица је што смо веровали у узвишеност професије војника једне армије која нема нити мало кривице за распад СФРЈ и одбрану СРЈ у НАТО агресији!

Ипак, озбиљна кривња је што смо дозволили да се 5. октобра 2000. године изврши контрареволуција и земља уведе у понор у којем смо сада и требаће пуно времена, одрицања и жртава, да Србија поново заузмемо место међу земљама модерне демократије. Али, ствари су такве какве јесу, догађаји у свету реалног не могу да се врате уназад коликом год се брзином кретали напред и тешко да би нам и Ајнштајнова теорија релативитета у томе помогла.

Догађаји су се прилично закомпликовали у последњих годину дана, и од очекивања да ћемо скрштених руку и веровањем у снагу заслужено добијених генералских, пуковничких и заставничких чинова изазвати емоције у актуелној власти да нам ускладе пензије као и свим грађанима Србије – нема ништа.

То би сада требало да буде јасно и онима чији је IQ испод 90.Међутим, како ствари стоје, веома је реално поставити питање колики нам је колективни IQ?

Ко обликује мишљење и акције војних пензионера? Појединци? Институције државе? Политичке странке? Питања је много а одговор је само један, и он гласи – неко вешто усмерава енергију војних пензионера да пресипају из шупљег у празно и ми то веома успешно радимо. Ако су премисе за овакав закључак нетачне, онда је прави закључак о нама катастрофалан – ми сами пресипамо из шупљег у празно без икаквог рационалног смисла и циља!

Пред 10.март били смо суочени са чињеницом да УВПС неће да стане на чело протеста. Разлози могу бити политичке природе, неразумевање и неспособност војних пензионера да се упусте у борбу за своја људска права, веровање институцијама државе јер неки људи још верују у инкарнацију социјализма и СКЈ, чување властитих позиција итд. Нажалост, узимајући у обзир чињеницу да смо у поодмаклим годинама живота, тешко да ћемо променити колективну свест већине чланова окупљених око УВПС.

Излашили смо на улицу, краткорочно скренули пажњу на наш проблем који се грађана не тиче, и вероватније је да смо, због непорезних захтева да нам се „повећају“ пензије као и свим пензионерима Србије, изазвали отпор а не разумевање. Већина војних пензионера се радије опредељује да оцењује успех протеста, да глорификује или оцрњују овога или онога активисту протеста, да се замлаћује око ситних пара него да види чињеницу да усклађивања пензије - нема па нема!

Покушали смо, и донекле успели, да покренемо процес усаглашавања интереса војних пензионера. Организован је састанак 25.маја у УВПС, клима створена на састанку обећавала је почетак процеса заједничког наступа, а онда су људи из УППС- градски одбор НИШ то доживели као атак на њихове постигнуте „резултате“ и директним прозивањем председника УВПС питањем хоће ли или неће подржати протесте, неопрезно затворили врата за сарадњу.

Да ли је то морало тако? Да ли то има додирних тачака са вештином преговарања када знате негативан став саговорника? Или постоји нешто што се зове дипломатија у политици.

Председник УВПС показао је латентну кооперативност и коректност у датој ситуацији. А шта смо ми урадили? Све супротно од идеје да поступно,у оквирима могућег, обезбедимо подршку УВПС. Својеврсна је заблуда да  било које од наших удружења може да уради било шта значајно осим локалне сатисфакције организовањем протеста  и наступима на локалним ТВ.

Ми, једноставно речено, мислимо да смо рођене војсковође али ето, сасвим неоправдано неко нам није дозволио да то постанемо док смо радили и сада је време да се докажемо?!

Али, прогутали смо кнедлу и наставили даље. Морали смо да расчистимо са тим хоће ли Влада Србије приступити у наредних месец-два дана усклађивању пензија? Разговарали са најодговорнијим људима у држави до којих ми можемо да дођемо. Разговори су прихваћени и... они, декларативно, мисле као и ми! Ако нас Влада изигра приморани смо на масовне јавне протесте, осмишљене, добро вођене, са јасним плановима шта ако Влада не реагује односно реагује на протест! Ту „ваљања по асфалту“ пред Владом Србије нема места.

Ко уопште заговара протест пред Владом Србије? Били смо...и...ништа. Удара се на друга места. Коме требају безазлени митинзи пред владом Србије и зашто?

Асоцијација ППВС покренула је иницијативу да формирамо оперативно радно тело за протесте, без персоналних аспирација,и у фази је организовања састанка ради дефинисања коначног става УВПС, који је прилично јасан али још није саопштен.

Одмах се огласило УППС – ГО Ниш са саопштењем да они организују протест у Београду! Одлично, нека доведу своје присталице у Београд и нека читају законе и пресуде судова у Нишу до сутра! Са ким су усагласили ставове? Како мисле да „притисну“ Владу? Са којим средствима!? Ако ипак имају аргументе да ће бити велики одзив и да имају паре да покрију трошкове, онда неко стоји иза њих! Онда постају јасне одбране УВПС кроз саопштења у Ветерану. Ту, онда војни пензионери не би требали да буду икебана за нечију промоцију! Али усклађивања пензија - неће бити ни после тих протеста!

Да би сви били на броју и новоосновано УСПВЛС, рођено на крилима ФБ групе објавило је да и оно организује протест са детаљима.Али ни то Удружење нема опипљив план. Вољу има, као и сви ми, чланова мало, пара никако, идеје климава као и код свих.

Стално говоримо да то не може тако!

УВПС има разрађен План за организацију јавног протеста и то није спорно. Питање је само одлуке да се иде у протресте. Ми, разбијени, наивно поласкани некаквим лидерским позицијама, не можемо да урадимо ништа без УВПС. Наш правац напада треба да буде – стварање климе да се покрене УВПС са свим својим потенцијалима! Размишља се о протесту крајем септембра!

Ако то УВПС одбије, онда ће настати тешка ситуација коју ћемо морати да решимо разрешењем руководства УВПС, на мање или више легалан начин и то је могуће да се уради из једноставног разлога што не постоји члан УВПС укључујући и председника Удружења који хоће да му се сваки месец узима део пензије и крше његова људска права.

Али, хајде да верујемо у разум. Припремајмо се за протесте, а ако Влада испуни „налог“ премијера Србије да му се достави предлог решења за војне пензије, лако је све отказати.

Политика је вештина могућег и компромиси се подразумевају! Искључивост није савезник у послу. Нама данас нису потребни такмичари у сечењу букви са неупаљеном моторном тестером. Требају нам они који разумеју чему служи моторна тестера и знају да је користе. Ми имамо ту тестеру у рукама. Само неко треба да нареди њену употребу на прави начин.

Ако адвокати, просветари, здравствени радници, радници у железници, сремски паори.... знају како се то ради, зашто ми не знамо?

Зар нас треба неко да учи дисциплини!?