Анатомија текста Удружење синдиката војних пензионера Србије.

Због неразумевања и хајке која се дигла против аутора овог текста, споран део је рашчлањен на реченице и уз сваку од њих је дат припадајући коментар. Неспорни делови текста нису приказани

„

Свака борба је скупа!

Сматра ли ико да ово није тачна констатација и да је уперена против некога?

Знамо сви да немамо пара! Зато се и боримо. Али морамо наћи снаге да финансирамо озбиљну организацију. Колико ко може.

Да ли су ови ставови тачни и јесу ли уперени против било кога или су позив на акцију?

Замислите, има нас 40.000 војних пензионера, само по динар да дамо! Ако дамо по 100 динара моћи ћемо да организујемо долазак војних пензионера из унутрашњости!

Да ли неко мисли да ово није тачно и да је атак на било кога?

Ако 10000 војних пензионера из Београда да само по 200 динара покрићемо трошкове доласка, озбиљних активности, медија, конференција за штампу! Они који могу даће и пуно више!

Ко има нешто да каже против оваквог става?

Али протест тада мора бити добро организован!

Сматра ли ико да протест не треба бити добро организован а потрошити паре?

Не сме се дозволити да поручник полиције са двадесет полицајаца разјури скуп од 1500 људи!

Да ли ико сматра да је нормално да дозволимо да нам се тако нешто деси?

Питање за господина Јована Тамбурића: У каквој су логичкој вези мој текст и ваш коментар „Jovan Tamburic - Kolega Stankoviću hvala na dodatnom naporu u zajedničkom delovanju-borbi . Ne bih se složio da nas je na poslednjem protestu razjurilo dvadeset policajaca. To prosto nije činjenica. A da svaki sledeći protest treba da bude organizovaniji je potreba i zahtev. Ne bi bilo korektno da uloženi napor odbora i rezultate protesta ne priznamo. Krajnji cilj nije postignut ali smo tvrdjavu bezakonja i bahatosti uzdrmali. Idemo dalje do pobede!“  

Ко је Јоване споменуо протекле протесте, ја или ви? Ово је класичан пример замене теза. Ко је негирао уложене напоре одбора? Ви Јоване. Ви тврдите да крајњи циљ није постигнут, Јоване, а не ја. Ви драги Јоване, просто речено, не знате да читате написано! Али знате да критикујете своје ставове приписујући их мени?

А да видимо шта каже колега Миле Бјеливук: Не сме се дозволити да поручник полиције са двадесет полицајаца
разјури скуп од 1500 људи! То је неозбиљно! Борба за људска права је исувише озбиљан посао да би га водили дилетанти. Зато верујмо једни у друге! Верујмо у поштене намере." Ovo je nekolegijalno, bezobrazno, drsko i razbijački usmereno Arsenije Stankoviću. Niko nas nije rasterao, a tebi da kažem kolega da me nisu rasterale ni ustaše ni šiptarski teroristi, a nisam oteran ni iz UB, već sam uvek išao gde ja hoću i gde sam procenio da je pravilno i pravedno. Nazivati diletantima ljude koji su uložili sebe u pokretanje protesta vojnih penzionera u najmanju ruku je nekorektno, a gde si bio ti Arsenije kad se kretalo u borbu za vojnopenzioners ka prava?

Ево и питања за пуковника у пензији Милета Бјеливука:Шта је у тексту неколегијално,безобразно, дрско и разбијачки усмерено? Где се у тексту спомињу растеривање, усташе, шиптари и да сте отерани из УБ? Ко је у тексту вас спомињао. Ко вам је у тексту споменуо или оспоравао право да идете где хоћете? Ко је било кога назвао дилетантом? Ко је говорио о томе где је ко био? Све то говорите ви господине Миле без икакве логичке везе са текстом, Ни ви, колега, не умете да читате написано и при том патите од култа величине и потребе за јавним експонирањем и дељењем лекција.

То је неозбиљно!

Има ли ико да сматра да је озбиљно?Где је употребљено прошло време? Ово је став. Прихватам непрецизност – требало је написатаи „То би било неозбиљно“

Борба за људска права је исувише озбиљан посао да би га водили дилетанти.

Зато верујмо једни у друге! Верујмо у поштене намере.

Питање за пуковника Бјеливука: Зар ви не мислите да је ово исправан став?Зашто сте себе ставили у контекст дилетантизма?Ви сте то урадили. И ви свој став потурате другоме, господине Миле. То се у јавној комуникацији не толерише господине Миле. Ваша подсвест говори да има дилетантизма и бори се са рационалном потребом да не признате дилетантизам у нашим редовима. Али своје фрустрације због тога, не приписујте гласнику истине!

Пракса ће сама избацити из наших редова оне који јуре властите интересе!

Ко сматра да ово није исправан став?

Војни пензионери су поштени људи. Затечени смо у свом поштењу пред најездом интереса светског капитала и домаћих колаборациониста!

Да ли је ово тачна констатација или не?

Ово је позив на опстанак! Не само нас, војних пензионера. Сви пензионери Србије су у лонцу!

Шта је лоше у овом ставу?

Уједињујмо се! Бранимо наше интересе и људска права.

Је ли ово у реду?“

Дакле, господо критичари мога текста, ви сте  просечни  интелектуални  капацитети за ове послове и ваши реални домети су вербална кухиња у оквиру затворене ФБ групе. Пустити ваше мишљење изван ње опасно је по судбину војних пензионера.Суштина ваше хајке је веома провидна и нема везе са мојим текстом!Не негирам ваше врлине за неке друге послове нити мислим било шта лоше о вама као људима.