Одговор господину „Драгану Павловићу“

Господин Драган Павловић, верујем да се не ради о псеудониму, коментарисао је мој извештај са састанка у УВПС који је одржан 25. маја 2015.године, под насловом „ Истина је само једна“, објављеног на сајту "Радиоадмирал".

С обзиром да након проблема сервера сајта „Радиоадмирала“ никако не могу да отворим ни налог ни да коментаришем на сајту, а имао сам и проблема са личним компјутерима због вероватних напада на њих ( нашао сам превелик број упада у мој  Вај-Фај* систем након разбијања заштите), приморан сам да сваки коментар који бих послао морам да шаљем "Злаји" на лични И-мејл са молбом да га објави, што је прилично заморно.

Дакле, уважени господине Павловићу текст није моје виђење, то је симплификовани рапорт онога што је тамо речено. Спорно може бити само то да ли сам нетачно пренео – записао суштину дискусија. Нетачно сам пренео дискусију господина Вуликића али он је интервенисао и на сајту АППВС написао тачно оно што је рекао, и овом приликом му се извињавам због непрецизности јер и нисам добро чуо његово излагање – били смо на различитим крајевима у просторији.

Што се тиче оштрине свега осталог што сте изнели у свом коментару, желим да вам кажем да су ваша оправдана реаговања бенигна у односу на оно што ја знам и мислим о кривцима за насталу ситуацију, и ја о томе пишем преко две године оштрије од било кога - ако изузмем некултурну јавну реч појединаца- оцењујем и осуђујем.

Када је у питању мој однос према колегама из ФБ групе, најдобронамерније мислим да је неко требао да дође јер треба поштовати интерсе 1136 чланова те групе. Знате, господине Павловићу, није исто када ви пошаљете свог званичног представника и када групу о томе обавештавају колеге који су чланови ко зна којих све удружења. Знам одговор, нико нас није позвао а ми нећемо да се гурамо непозвани! Став као став је коректан, али зар ви мислите да председник рецимо државе Србије, чека на позив Обаме или Путина или дипломатским каналима моли и тражи да буде примљен ради решавања проблема државе Србије. То су мало сложеније политичке релације и ту аргументи типа „бркања лончића“ и „имања муда“ не доприносе смисленој и рационалној политичкој акцији.

Знам такође да се велики број колега „најежи“ када се спомене реч политика али нажалост ово што ми радимо јесте политика. Да помогнем у разумевању – државна политика, културна политика, социјална политика, политика ФК „Партизан“, корпоративна политика  итд. Оно што нисам споменуо јесу партије или странке и то је нешто друго. Мислим да смо ово апсолвирали!

Да бисте разумели мој последњи пасус, требали сте да прочитате ко је све писао и шта је писао о резултатима састанка пре његовог одржавања. Дакле, неки људи имају формиране ставове а ставови су категорија која се тешко или никако не мењају. Разлози могу бити различити и нема смисла овде их експленирати. Управо због ставова појединаца – то је оно „ја па ја“ и нараторска алузија са овновима на брвну!

Хвала вама на труду и времену да напишете понешто о мом чланку а понешто и о свом виђењу проблема. Камо среће да сви на овако озбиљан начин анализирамо мисли других људи. Само културан дијалог и аргументовано супротстављање мишљења довешће нас до жељеног или бар, у датој ситуцији могућег, циља.

Патриотске пароле и махање заставом Србије ту не помажу! 

* Извињавам се читаоцима због писања речи и скраћеница страног порекле у траскрипцији на српски језик.