WHAT NONSENSE!

Наслов сам намерно написао на енглеском језику да бих заинтересовао и оне читаоце који се на основу наслова опредељују хоће ли или не да читају неки текст! Тема је више него инспиративна и о њој, дословно сви, од времена господина Вука Драшковића и супруге му, госпође Данице, преко већине ad hoc политичара за једномандатну употребу, до незаобилазних дегустатора пива испред сеоских продавница, имају шта да кажу! Углавном не знају шта причају када заговарају „раскринкавање“ актера табу теме – отварање досијеа служби безбедности Републике Србије, мада, са театрално набаченим изразом озбиљности дају изјаве као да су цео живот провели радећи у тим службама. Истина је међутим да углавном сви они, до скора, нису правили разлику између делатности обавештајних и контраобавештајних органа, ВОА, БИА, ВБА и  СИД МИП-а.

Стање је нешто боље након скупштинских расправа које су вођене у последњих неколико месеци.

Речју, осим професионалаца и озбиљних политичара којима су интереси Србије на првом месту, без увреде, остали појма немају шта говоре. Они сматрају да досијее служби безбедности треба отворити на начин да и баба Милка зна ко је и када цинкарио да је просула кроз прозор пепељару са опушцима! Они амбициознији би да знају ко их је цинкарио за озбиљна кривична дела која су тада спадала у категорију „унутрашњег непријатља, а они најмудрији знају да ће моћи да добију само бенигне и фризиране текстове који могу да изазову само подсмех јавности и тиме наруше кредибилитет једне веома озбиљне државне институције.

Отварање досијеа служби безбедности  била би невиђена глупост и директно подривање политичке стабилности Републике Србије. А они који би дозволили тако нешто директно би прекршили Устав и законе !

Треба поставити питања као што су: Коме највише одговара отварање досијеа? Одговор је прост-управо страним обавештајним службама да виде колико смо успешни и где смо шупљи а где тврди! Управо зато су најаче обавештајне силе запада, кроз пријемчиву политичку флоскулу о демократији, растуриле прво безбедносне системе бивших држава источног блока јер се тиме продрло и у обевештајно- безбедносни систем СССР-а. Даље, преживеле и минорне странке, које су свој рејтинг градиле на овој теми, поново покушавају да активирају ову тему пред изборе. Коначно, странке на власти које верују да би на тај начин коначно послали лидере неких странака у историју или бар као средсво за притисак и смиривање политичких амбиција појединаца.

Ако је неопходан услов демократије отварње досијеа служби безбедности, зашто онда САД хистерично јуре свакога ко се усуди да изјави, напише или на било који други начин саопшти податке о раду тих служби. Нека они отворе досијеа својих служби и саопште нам које су им линије обавештајног продора, како им је организована агентура, који су им начини прикупљања информација, који политичари су им на платном списку, која техничка средства користе итд. Нека нам покажу на свом примеру како се то ради! Њихови коалициони партнери у НАТО вриште због обичног прислушкивања телефонских разговора! Када су такве демократе зашто се буне? Или можда имају двоструке стандарде...лажну демократију....или неоколонијалистичке амбиције које их никада нису напустиле!

Каква глупост, узвикнуће неко, па која ће то нормална земља да уради тако нешто!

Зашто би онда ратовима напаћена, на „демократски начин“ бомбардована и контаминирана осиромашеним уранијумом, економски уништена, већини једина отаџбина, прихватила да отвори досијеа својих тајних служби! Коме сметају безбедносне службе?

Који међународно обавезујући правни документ то тражи од нас. Нити један! Да ли је Уставом Републике Србије или било којим законом предвиђена ова могућност! Није! Управо супротно!

Онда, ко се бави сталним васкрсавањем овог питања!? Они којима не одговара стабилна политичка ситуација, економски и војно јака Србија, земља без полиције, земља у којој се они осећају као политички предатори за лов у мутном! Њима није потребна правно уређена држава! Исцрпли су своју листу идеолошких обмана народа! И зато стално покрећу ово питање! То су њихови интереси. Ти интереси или интереси других преко њих много коштају ову земљу. Њих не занимају последице. Користе демократска права и посланички имунитет да створе политички нестабилну ситуацију из које могу да извуку и те како опипљиву материјалну корист. Где су велики заговорници разбијања „озлоглашених“ служби безбедности? Удомили су се по амбасадама, разним агенцијама, дописништвима у иностранству! И више им те службе не сметају! Веома ревносно сарађују са њима! До јуче мрски непријатељ данас велики пријатељ!

Све је то једна велика политичка позоришна представа за народ који плаћа скупе улазнице, мимо своје воље, да учествује у тој представи и задовољи своју потребу политичког бића!

Губимо људе! Гинемо! Изумиремо! Деца нам умиру док они распредају приче о демократији и „озлоглашеним“ службама безбедности!Они стално бацају прашину у очи народу и заобилазе чињеницу да је контрола рада служби безбедности законски и институционално решена.  

И није више човек њихово највеће благо. Њихово највеће благо је у страним банкама!