Одговор господину Славиши Голубовићу.

На Васкрс ове године, с обзиром на кишовито време о чему ме је Фејсбук упозорио поруком да останем у кући јер у Београду пада киша, као да ја сам не могу да погледам кроз прозор, испративши сина, снају и унуке на авион за Брисел, „зајахах“ омиљену пензионерску играчку компјутер и накачих се на Фејсбук.

Случајно, поред Васкршњих честитки и неизбежних информација о посети премијера Александра Вучића 250.рбр ПВО у фармеркама, џемперу и јакни, што се многима није свидело а ни мени, иако имам поприлично слободоумно мишљење за војног пензионера, налетех на расправу о публикацији – књизи аутора Славише Голубовића, "Пад ноћног сокола", коју је издао „Медија центар Одбрана“,  институција Министарства одбране Републике Србије.

Сетих се да сам читао полемику неких учесника о славном обарању Ф 117, која је обиловала незадовољствима неких учесника, оспоравањима аутентичности времена и личности, али време често учини своје и тешко је имати своје мишљење о догађају ако нисте директан учесник. Понекад ни инсајдери не виде целину догађаја – виде и познају само делове целине.

Често се дружим са једним официром, ракеташем, чија су ми знања о нашим системима ПВО позната, који је технички јако образован и његово мишљење о знањима неких људи који су у време распада СФРЈ били на командним дужностима а који се данас јавно експонирају у јавности као „свезнајући ракеташи“ је веома негативно!

Лично, сматрам да је Медијски центар Одбрана, као део Министарства одбране, у функцији очувања традиције, пропаганде и морала Војске Србије и да о неким литерерним вредностима тих издања не може бити говора. Те публикације се деле по јединицама да би оправдале своје постојање и као сведочанства историје. И то је у реду. Нормално је што је Одбрана тезга за војне пензионере! Ко би други објављивао такве садржаје?

Ја на Фејсбуку имам профил „Мишо Савић“ и сви који ме познају знају да сам то ја. Слику од пре 40 година нисам ставио јер ме људи не би препознали, а слике моје супруге и чланова породице су ипак моја интима, као и бројеви телефона, датуми рођења, славе, адресе, где станујем,  ко су ми пријатељи, које болесети имам, и шта ми је на столу када славим! Не спорим ништа! Ко воли да се слика, да избаци стомачину на слици са летовања у Грчкој тако да му се купаће гаћице не виде, да држи коску од плећке испред разјапљених уста, да гурне флашу пива „с рози“ у пола грла и напише „успомена са обиласка српских манастира“, нека то ради!

И тако...., напишем ја коментар на Фејсбуку:
„

Miso Savic Сасвим случајно сурфовање ме одвело да читам ову расправу ракеташа. Случајно, познајем одлично једног официра ПВО. Да је одличан, верујем му, јер сам радио са њим и знања су му далеко изнад осталих припадника ракетних јединица. Његова оцена "сјајних ракеташа" у овој расправи је таква да је срамота јавно је написати. О квалитету књижевних дела, било које врсте, које издаје Одбрана, не вреди полемисати, јер су сва испод било ког критеријума осим критеријума интерне употребе! Лично, то је најобичније пензионерско тезгарење!“

На мој коментар, одговором ме удостојио извесни Славиша Голубовић, колико читам пуковник Војске Србије, који гласи:
„

Slaviša Golubović Господине Miso Savic ставите Вашу слику па онда дискутујте. Немам високо мишљење о људима који немају ону ствар (мушку) да се потпишу на написано - да ставе и слику на профил, а у директном контакту ван овог виртуелног света се понашају као она ствар (женска).
Тај неко, без имена и презимена је одличан, а сви остали су никакви. Што не рекосте како се тај зове!? Интенет је чудо.“

Да би онда у њему прорадио истраживачки дух и врло брзо утврдио мој идентитет и славодобитно га објавио као:

„

Slaviša Golubović Господине Miso Savic за једног бившег војног дипломату ружно је да овако пише, да се представља лажно и крије иза другог имена и презимена.

„

Написао сам ја одговор господину Славиши Голубовићу, али изгледа на погрешном месту и тог одговора нема! Можда грешим, можда је негде, али ја га нисам могао наћи, а штета  би била да лишим господина Голубовића права на реплику, и зато пишем одговор.

Да кренемо редом и анализирамо шта је написао господин Славиша Голубовић, пуковник Војске Србије?

Прво његово запажање јесте да без моје слике нема дискусије? Не схватам да слика може допринети дискусији? Или ипак може. Ако је рецимо претпостављени у питању онда иде оно „тако је шефе“ или ако је потчињени оно „ не лупетај, не разумеш ти то“?
Господине Славиша, Ви не схватате разлику између слике аутора и писане речи!

Друга реченица пуковника Војске Србије је још инспиративнија за анализу. Господин Голубовић нема високо мишљење....? Високи су људи, зграде, дрвеће итд, а мишљење то не може бити. Како треба написати? Е па не могу ја да Вас учим. То сте требали да научите у школи у Пријепољу!

Господин Голубовић тоне све дубље тврдњом да се текстови потписују оном „мушком ствари“? Како ли се уважени господин потписавао на промоцији своје књиге?Мора да су даме биле шокиране! Ипак мало подучавање – на каже се :“потпишу на написано“ него - потпишу написано!

Коначно, експлозија логичког закључивања господина Голубовића дешава се констатацијом :“ а у директном контакту ван овог виртуелног света се понашају као она ствар (женска).“?

Не чини ли Вам се господине Голубовићу да она мушка и женска ствар доминирају Вашим аргументима. Можда би Фројд могао да Вам помогне. Или се ипак ради о домаћем неваспитању.

Ваш други коментар показује да немате елементарна знања о безбедном коришчењу интернета. Дајете квалификације  за дела о којима ништа не знате и која то у меритуму нису. Какво лажно представљање? Знате ли уопште шта је биће кривичног дела лажног представљања? Дакле, Ви мислите да је Нушић био преварант јер је имао псеудоним Ахибијад Нуша, Јосип Броз јер је био Тито, Ђуро Пуцар јер је био Стари? Сваки глумац или писац светског гласа има надимак, скоро да никоме име под којим га знамо није право! Појма Ви немате о приватности личности! У свету дипломатије обавезно је питање који вам је надимак. И ако га имате, људи вас ословљавају тим надимком у обичној, неформалној комуникацији. Дајете себи за право да објављујете мој идентитет? Ко Вас је за то овластио без моје сагласности?

Постављате на интернет плакету коју вам је уручио директор Медија центра Одбрана? Каква част? Која величина од пера?

Ако желите да полемишете са мном, чините то на културан начин како доликује пуковнику Војске Србије.