Оклен ви оно бејасте, рођаци..?

Омиљена музика моје младости са таласа „Радионосталгије“ овог недељног преподнева не може да одагна негативно расположење због нејединства војних пензионера око поимања људских права, морала, политике, личних интерса, будућности....

Осећам да морам да изразим нагомилано незадовољство ситуацијом створеном организованом пљачком дела пензија војних пензионера и делимичним решењем овог проблема. Актуелна власт је „препознала“ проблем, у коме је и сама учествовала, тек када су војни пензионери изашли на улицу, и дала понуду у износу од око половине дуга!

Власт је славодобитнички ударила у таламбасе како је ето њој запала незахвална улога да враћа дуг војним пензионерима, али да она, иако нерадо, поштује Устав и законе и враћа отето!

Дакле, враћено је пола, али друга половина је и даље отета! Сада се поставља питање, може ли се говорити о законитом решењу када је половина и даље отета? И је ли ово решење коначно?!

Чини се да није коначно јер покрадени војни пензионери нису спремни да се нагађају са половином дуга!

Зашто ово питање може да буде круцијално и од његовог решења ће умногоме зависити прихватање стања људских права и правосуђа у Србији.У судовима Србије се решава преко 30000 парница које се тичу дуга државе према војним пензионерима. Намерно не кажем „преговори о приступању“ јер са оваквом Србијом нико не преговара ништа! Постављју нам се услови, све гори од горега, које Србија мора да прихвата.

Војни пензионери поново на улици! 

И то сада када су се сви предатори на „леб без мотике“ разлетели по прилично упарложеној политичкој бари не би ли „сафатали“ који глас, макар то били и пензионерски, од којих се иначе ограђују и најрађе би да их нема и да не троше буџет који би они тако лако претворили у личну имовину.

Нови, још снажнији и веома политички непријатни улични протести не одговарају политичарима на власти, али и опозицији.

Истина, мотиви су различити. Да власт не жели социјалне турбуленције у ионако тешкој ситуацији, јасно је зашто, али зашто протести не одговарају опозицији, то „пензионеру Панти“ није јасно?

Хајде да појаснимо.

Да ли ви пензионери имате проблем са вашим пензијама? Имамо, једногласни су војни пензионери! Јаве се и понеки који из првог реда војних пензионера викну „немамо“, тек толико да се додворе традиционално председавајућој династији деде, оца и сина, која у свом бићу има сан о државној служби, у полицији и војсци и коначно пензионерској организацији, и новом коалиционом газди! Немојте да излазите на улицу и тражите своја права, слаби сте за то, изађите на биралишта и гласајте за нас, поручује опозиција преко својих телала. Ми смо ти који ће у ваше име да се боре за ваша права! И не само вама. Вратићемо пензије свим пензионерима! Пензије су имовина! Нико нема право да доноси привремене законе и да вам одузима имовину! Само гласајте за нас! Телали иду и даље-не излазите на улице, ви сте шака јада „ пилићи које свако може да растера једним иш а камо ли мотком“!?

Оно што мудром газди не пада на памет да ради, да отворено прети, политички неодговоран телал лако изриче – прети моткама?

Појединим лидерима војних пензионера ударила младост(лудост) у главу! Маните се протеста, придружите се странкама, најбоље овој нашој - поручују! Неверне Томе одмахују главом, показују документа да су исти или гори од оних других, али не вреди. Неки пензионерски лидери, колико јуче први на челу бораца за људска права, први за микрофонима, први у медијима, први на друштвеним мрежама, први међу десет удружења војних пензионера - одједном променише своја убеђења?!

Добише половичне пресуде, нагодише се, опет половично и сада би моткама да растерују дојучерашње борце за људска права, „пилиће“, на чијем челу су тако узвишено и оправдано критиковали и власт и опозицију!

Чекајте мало! Када су искрени? Док су они били на челу борбе за права војних пензионера или сада када то нису? И зашто више нису? Ако су се уморили и поравнали, то је у реду, то је разумљиво. Али зашто су против протеста? Ако нису против протеста, зашто покушавају да људе, који су им веровали, одврате од њихове борбе за своју имовину! На то нико нема право!

Или су „препознали“ новог послодавца, што је мало вероватно  и пре би могло да се смести у контекст изреке „што је баби мило то јој се и снило“.

И треба ли ли војним пензионерима неко ко своје колеге назива погрдно „пилићима“ ?!

Коначно, можда би било упутно да таквима, изненадно просветљеним лидерима који су се до јуче гнушали над идејом политичког организовања, војни пензионери Србије окупљени око оних који настављају борбу за своја права, уставност и законитост, без обзира на то ко се и зашто прихватио тешког и незахвалног задатка да артикулише њихове интересе, поставе питање : Оклен ви оно бејасте, рођаци? У чије име радите то што радите! Да ли вам је просторија у објекту Министарства одбране или присуствовање састанку месног одбора „ваше“ странке мерило морала и успеха у животу?

Дошло је време када војни пензионери треба да престану да слушају којекакве самозване вође које формално не представљају никога. Доста је било тога! Довољно је да погледају у своје платне листиће, у нерешен статус у Фонду ПИО, у рачуне за лекове које купују о свом трошку, у празан фрижидер, у своје унуке које сваког дана лишавају њиховог сретног детињства !

И нико не треба да им сугерише хоће ли или неће изаћи на протест!

Да нисмо протествовали на улици не бисмо добили ни ово што смо добили!

Нико нама не даје нешто што није наше!

Ми сами морамо да се изборимо за своју имовину и наша права!

Када не може на други начин, за права се бори на улици!

Мирни улични протести су законом дозвољени и легитимни су!

На протест 15. марта! Поново сви заједно! Као што смо били и до сада!