Аналогна слика без тона

Џаба су наши министри славодобитнички саопштавали да је аналогни ТВ сигнал у Србији укинут и да смо прешли на дигитални пренос сигнала који нам оркрива неслућене могућности, када их ових дана на најочиглединији начин демантује аналогни снимак ручка господе Ивице Дачића и Радослава Радуловића, али према уходаном програму – без тона!

Тако су радознала српска јавност и сензационалистички усмерени медији, у одсутности воље и способности да се баве виталним питањима српске политичке збиље, остали ускраћени за пикантерије као што су шта су јели, разговарали, договарали и уговорили главни актери догађаја. Био је ту још један актер овог немог аналогног снимка - конобар, али он није интерсантан, мада сигурно зна шта су јели, а можда и више од тога?

Зашто аутор овог текста инсистира на аналогији преноса сигнала? Једноставно што се догађај у континуитету одвија од Брионског пленума, преко бесмислених анкетних одбора „револуционарне“ власти након 5. октобра о наводном противуставном прислушкивању војне службе безбедности, дакле аналогним методом у политичким обрачунима.

Никада ништа није доказано јер, јер из разних оправданих разлога, ништа није ни процесуирано нити доказано и није добило своју финализацију на судовима!

Слика без тона двојице људи који добрано једу и дувају дим цигарета један другоме у лице у ресторану, где је пушење вероватно забрањено, није вредна помена!

Али нешто друго јесте!

Камере, мислим да су биле две или три, судећи према континуитету кадрова, постављене су раније, што упућује на закључак да је „оперативац“ знао где ће бити састанак! Али није знао за којим столом ће бити спорни ручак јер би у том случају било и тона! Значи да пратње није било, али је сигурно да је један од учесника разговора знао да ће бити снимани, или  су њихови телефонски разговори прислушкивани, за ручак се знало, али за место где ће седети није. Ето прве грешке „професионалца“. Уместо да ангажује конобара који ће „резервисати“ сто који је озвучен, ствар је препуштена случају, али....?

Али не лези враже, закључак и није на здравим ногама! Можда тон постоји али је садржај разговора „паф“ и није га могуће искористити за било какав политички или другу врсту притиска  на актере и зато је било боље емитовати слику без тона да народ, такав какав јест, сам конструише садржај разговора! Свакако у томе ће лаковерном народу уваљаном до грла у реалити програме на телевизијама, помоћи онај или они који су осмислили целу политичку ујдурму.

Какви су нам политичари, тако нешто и није тешко осмислити и не треба имати специјалан мамац за брукање државе од стране оних који то никако не би смели да чине јер имају огроман државни апарат задужен да до тога не дође! Али ако тај апарат није био у стању да спречи убиство премијера, чему се онда надати. Тако нам се, разним реалити програмима на ТВ каналима са националним фреквенцијама прикључила и нека недекларисана ТВ станица са репризом програма од пре неколико година,  вероватно са фреквенцијом неке политичке странке!

Да политичке странке и организовани криминал имају своје обавештајне и контраобавештајне службе, то је ваљда свакоме јасно. Док су на власти оне користе услуге легалних служби безбедности а када оду у опозицију или престану да буду парламентарне странке, користе, мање или више способне, приватне службе. То није никакав проблем – колико пензионера служби безбедности, организованих у разне детективске агенције, могу да раде ове послове? За паре, нормално!

Зато не треба да се чудимо томе што нам се ово дешава. Ово је лоше скројен сценарио за потребе политичког обрачуна пред предстојеће изборе, срачунат да се изврши диверзија и скретање пажње јавности са горућих економских проблема у којима се Србија налази.

Уосталом, зар се овим догађајима не потврђују политичке процене дате још 2013. године на блогу аутора arsenijes.blogspot.com,  у тексту „Завршни ударац“.