Крај 20. века на Балкану - коначан раскол - прича осма

Каријера официра ЈНА била је формално условљена степеном образовања односно школом коју сте завршили. У службама сте морали завршити последипломске студије да бисте остварили формални али не и довољан услов за чин пуковника односно одбранити докторску дисертацију за чин генерала а у родовима то су биле Командно штабна академија и Школа националне одбране са својим варијацијама. Висока војнополитичка школа била је у рангу КША и већина генерала који су значили нешто у ЈНА завршило је ову школу, што је с обзиром на комунистичку идеологију било логично.

Стане је схватио да из незавидне ситуације, у којој се нашао, мора да изађе и да учини нешто, и након много напора успео да издејствује слање на школовање у Високој војнополитичкој школи ЈНА али као ванредни слушалац, што је значило да повремено иде на семинаре, пре подне ради а послеподне учи до раних јутарњих часова – и тако две године.

Ако је постојала добра политичка школа у СФРЈ то је била та школа. Стане је то могао добро да уочи  јер је након те школе похађао наставу и на ПДС  ФПН која је била више „ex catedra“.

Неки предмети Високе војнополитичке школе били су прави баук за већину слушалаца. Многи никада нису дипломирали. Али неки од оних који то јесу, научилу су да мисле. Не било како да мисле. Научили су да логички анализирају друштвено политичке појаве и да закључују!

Мајор Стане био је одушевљен. Проклијало је у њему семе које је његовој и потоњим генерацијама Девете београдске гимназије посејао професор филозофије Милан Ковачевић. До касно у ноћ, до јутарњих сати изучавао је дела грчких класика, Канта, Енгелса, Маркса.. Лењина. Почео да улази у бит идеологије, вере и друштвене праксе-социјализма.

И резултати нису изостали. Оцене на испитима биле су девет или десет, само једна осмица.

Време лова на мајора Станета полако се ближило крају али је почело време зависти и зла. „Лако је њему да добија десетке кад ништа не ради и само учи“, говорили су научени на успех „ чеговићи по себи и пореклу унапред одређени за напредовање“.

Стане је постао и вођа дебатне групе и веома запажен на партијским састанцима који у суштини нису били ништа друго него „ непотребно млаћење празне и одавно уситњене сламе“. Схвативши то, Стане одлучи да на наредном партијском састанку Организације СК УБ ССНО изнесе своје анализе, оцене и процене актуелног политичког стања у СФРЈ те 1984. године.

Коначно, дође и тај дан. У 16.00 поче партијски састанак коме је испред организације СК у ССНО присуствовао друг генерал Рамиз. Причало се као и обично, нико и није слушао шта ко прича, сви су једва чекали да иду кући или да наставе започете послове. Четврта тачка- разно. Неки померили столице да устану кад Стане поче:

„Другови, ја имам нешто да кажем под овом тачком“.

Другови преврнуше очима, неки само што не рекоше нешто ружно.

„Хајде Стане, мора да је нешто важно, ми смо стари другови још из Сарајева. Тишина да чујемо“, рече друг Рамиз и упиљи очи у Станета.

„Другови ви знате да сам ја на школовању у Високој политичкој школи ЈНА и да се у тој школи изучава дијалектика социјализма, теорија и пракса савремених социјалистичких покрета, комунистичка идеологија, Савез комуниста Југославије, изградња морала армије и свих битних чинилаца ове наше заједничке домовине. Посебна област мог интересовања јесте комунистичка идеологија“.

„Скрати“ тихо рече мајор Рајко, „знамо да си добио деветку“.

„Ја сам изучавајући садржај Марксовог Манифеста комунистичке партије и Устава СФРЈ из 1974. године, закључио да су створене идеолошке и правне претпоставке за распад СФРЈ, тачније, да је формирањем посебних партијских комитета по републикама, распад СФРЈ отпочео“!

Генерал Рамиз је шокирано гледао у Станета не могавши да изговори нити једну реч. Задужен за глупости, мајор Рајко одвали.“Шта то причаш, ти си бре полудео од учења“. Пуковник Зекавица само кратко рече „ Ја се ограђујем од ове дискусије“.

Генерал Рамиз коначно дође до ваздуха и рече:

„Стане, знамо се дуго и ја те знам као паметног официра. Али када ово каже официр Управе безбедности, мајор,  онда то има посебну тежину. Мораћеш да објасниш шта ово значи“.

„Ово значи, друже генерале, да када се идеологија дели на сепаратне идеологије по територијалном принципу, а у основном значењу представља идеологију радничке, пролетерске класе свих земаља света, уствари се стварају претпоставке за одвајање република и разбијање СФРЈ јер по Уставу републике имају право на самоопредељење до отцепљења. Једина кохезиона сила која то може да спречи јесте комунистичка идеологија, односно СКЈ а и он је како видим разбијен на СК република и покрајина. Једино СКЈ у ЈНА чува овакву државну заједницу. Идеологија је недељива. Лично, нисам сретан што сам дошао до оваквог закључка“!

„Ово је нечувено, да мајор УБ има овакве ставове“ љутито закључи генерал Рамиз и нагласи да о овоме неће извештавати даље, с обзиром да се ради о Управи безбедности, и да се нада да ће Стане ревидирати своје ставове.

Састанак се завршио мучно. Стане је остао сам у великој соби за састанке на седмом спрату Управе безбедности ССНО.

Сутрадан, рано ујутро, мајор Рајко који је био и записничар, дође код Станета у канцеларију и рече:

„Класо, ја јуче ништа нисам разумео шта си оно говорио а морам да напишем извештај са састанка. Ајде, молим те, полако ми издиктирај то“.

„Нема проблема Рајко, све ћу ја да ти експленирам“

„Немој молим те ништа ново и ово што си рекао није ми јасно, немој да шириш“

„Добро је класо, важи, настојаћу да будем јасан тако да и Балабан схвати“.

„Је**еш ми матер, попи**ећу од тебе. Који ти је сад па тај Балабан“.

Стане му објасни. „Добро класо, само да знаш ја ти ништа не пакујем и није фер да ме потцењујеш“.

Стане виде да је претерао и кратко рече: „Извини другар, предстоји ми велика заје**нција, ниси ти ништа крив нити било ко други. Него хајде пиши“.