четвртак, 13. август 2015.

Писмо колеги Драги Ивановићу




Поштовани колега Драго,

Били сте на састанку и нисте коментарисали ништа. А могли сте као и Матић, као и други присутни другови. И сваки разуман и реална предлог био би прихваћен. Не сумњам у Ваше искрене намере. Сви осећамо исто. Кад је у питању господин Љубомир Драгањац, нисте у праву. Генерал Туманов је дошао на састанак јер је и УВПС упућен званичан позив за састанак! Господина Драгањца не треба неосновано критиковати. Успехе које постиже УВПС треба поштовати, за нерад их треба критиковати. Нико то не ради снажније од мене. Али ја желим свима нама успех и враћање људског достојанства.Увек критикујем појаву а не човека! Господина Туманова сам три пута звао док је био у Струмици, поштујући одлуку УВПС којом је генерал Туманов одређен за везу са другим организацијама војних пензионера, и лично га „довезао“ на састанак, мада би он и сам дошао!То није била моја воља, него задатак којег сам се прихватио као члан Главног одбора Асоцијације ППВС. Не смемо о никоме да пишемо непримерено. Генерал Туманов је човек који је увек био поштован, као што поштујемо и Вас и Милета,Зорана, Јована и Илију и све оне који се боре за наша права. Договорили смо се да престанемо са рушењем морала војних пензионера и каљања угледа појединаца и професије у јавности. Указано ми је поверење чланства и дат задатак да радим на обједињавању чланства кроз форме информисања и писање афирмативних текстова. Ја ћу свој задатак да испуним макар се хиљаду пута сукобио са сваким од нас. Ако не успемо у својој намери, онда нико од нас, ни господин Дргањац, ни господа Бјеливук, Тамбурић, Кршљанин, Петковић, Давковски, Посавец, Маринковић, Вуликић, Шпољар, Васић, Ваљевац нити ја нисмо дорасли историјском моменту и не заслужујемо да будемо на челу борбе за права војних пензионера. Зато, прођимо кроз властиту катарзу! Када то урадимо онда ће и господа Драгањац и Арсеновић, као и сви ми бити спремни да истрајемо у борби која није ни лака ни извесна али је неопходна. Не истрајемо ли сада у нашој борби отићи ћемо са политичке сцене Србије!

Зато, поштовани колега Драго, пишите афирмативно, тражите тачке које нас спајају а не потенцирајте оне које нас раздвајају. Не можемо сви да будемо исти, да имамо исте интересе, да будемо исти на скали друштвених вредности. Али можемо да се поштујемо, прихватамо ауторитете које смо сами изабрали, раздвојимо битно од небитног, радимо за општу ствар у границама својих могућности.

Немилице ћу да „шибам“ својим коментарима свакога ко се после овог састанка оглуши о договорене принципе, ко год да је тај! Морамо да изградима идеолошку платформу коју смо погубили у кокузним временима транзиције и сада тумарамо по базару социјалних и политичких интереса земље! Сад се ствара будућност Србије. Вара се свако ко мисли да није он тај који треба то да ради! Јесте то држава али том државом управљају људи. Држава без људи није држава! Размислите шта сам написао и помозите свом удружењу или као самосталан родољуб.

С поштовањем,

Координатор за информисање јавности и сарадњу са медијима
Арсеније Станковић

Нема коментара:

Постави коментар