понедељак, 11. фебруар 2013.

Викиликс "пецање"




Пажњу ми је привукла вест објављена у данашњем „Куриру“ о садржају телеграма бившег Америчког амбасадора у Србији,  H.E. Камерона Мантера, који је објављен на сајту Викиликса под 09БЕОГРАД236, као UNCLASSIFIED/FOR OFFICIAL USE ONLY, о наводно речима господина Драгана Ђиласа које се односе на планове изградње Београда да су „више маркетиншки него стварни“. Да ли је господин Ђилас стварно изјавио то што је написано у телеграму амбасадора Мантера није битно за оно што желимо да анализирамо.

Погледао сам сајт Викиликса и садржај наведеног телеграма и у себи помислио како је извештај, под условом да је веродостојан, u обавештајном и аналитичком смислу најобичнија „ trash „ информација. Запазио сам и то да нити један извештај Америчке амбасаде у Београду није степенован као поверљив или тајна „ confidential“, што је, професионално говорећи и било за очекивање. Али, кренимо редом!

Слање отворених обавештајних информација, на данашњем технолошком нивоу, је незамисливо и смешно. Још је мање вроватно да тако неозбиљно ради обавештајно-безбедносни систем САД. Обавештајне информације од значаја за државу корисницу информација се не шаљу на овакав начин. Да ли сте негде прочитали да је објављен обавештајни извештај било ког војног изасланика на Викиликсу? Нисте, нити ће икада бити! У чему је онада „квака“ ове провале. Ствар је веома проста!

Дакле, јавност је данас упозната са тим какав нам је градоначелник Ђилас - да ни сам не верује у оно у шта убеђује „наивне“ грађане. И они малобројни који су веровали у њега, сада ће дефинитивно да промене политичку вољу! Дакле, информације које имају за циљ да усмеравају одређене политичке процесе у земљи објекту напада, пласирају се на овај начин, наводно тајно а у суштини отворено, ради „пецања“. И не само то. Ствара се клима неповерења и нехомогености политичке елите. Они наивнији политичари резонују да „кад може Ђилас тако да прича што не бих и ја мало олајао тог и тог, и он има путера на глави или спиновао себе као богом датог саговорника“. И тако се постиже циљ!

Право је питање зашто наши политичари уопште имају потребу да образлажу страним амбасадорима нешто што није унапред договорено у самој влади, и да ли и једна обавештајно-безбедносна  иституција Србије учествује у пласирању  дезинформација и информација које су у нашем интересу?  

Они амбициознији то одмах приписују актеру „афере“ као негативно бројање у даљим политичким комбинацијама. И тако је безвредна информација из 2009. године искориштена за актуелне догађаје у београдском политичком животу 2013. године.  Не желим да верујем да наши политичари имају потребу да се доказују амбасадорима страних земаља као дволични! Да једно причају јавно а друго тајно! Најмање желим да верујем да смо 5. октобра колективно изманипулисани!?

Али да се вратимо на „спектакуларне“ информације Викиликса. Да су оне стварно тако спектакуларне никада неби угледале дана ни оне ни људи који их постављају на „мрежу“. Све је то део добро осмишљене игре озбиљне обавештајно-безбедносне заједнице САД и вероватно још неких западних земаља у првом реду Велике Британије. Нема ту ни „и“ од информација. Информације из тих „обавештајних“ телеграма су најобичније пикантерије за жуту штампу. Да је то тако не спори ни аутор телеграма – није га класификовао и служи само за службену употребу.

Истина је и то да је Србија одавно престала да буде обавештајно интересантна за обавештајно-безбедносну заједницу западних земаља. Шта би то њих могло да занима што не знају или им сами нисмо рекли?  

Оне праве обавештајне информације немогуће је „пресрести“ ни радио извиђањем нити скидањем са интернета нити „слушањем“ са жице. Начини шифрованих преноса правих информација су добро чуване тајне сваке земље и за пробијање тих информација лете главе без сведока!

Данас је оправдано поставити питање ко све учествује у обликовању политичког живота у многим земљама широм света; ко су добри а ко лоши момци; ко и зашто даје огроман новац за савремену информатичку технологију и зашто они прави „обавештајци“ своје извештаје саопштавају и дан данас на „увце“!?

Напомена: Текст није лекторисан

Нема коментара:

Постави коментар